Gerontološki centar Sombor

Gerontološki centar Sombor

Strana 1 od 28

Ostvarena scensko-muzička duodrama „Sanj'o sam onomad“ uz učešće gajdaša Maksima Mudrinića i glumca Nikole Pejina, poslenika kulture i čuvara narodne baštine iz Sivca.

Prvi program u novom ciklusu javne tribine „Susret u lepoj reči“ koju pred kraj svakog meseca u svom prostoru priređuje Klub penzionera „Selenča“ koji deluje pod okriljem Gerontološkog centra Sombor, bio je u znaku otkrivanja lepote i vrednosti gajdi kao drevnog muzičkog instrumenta sa lepim i pažnje vrednim tragovima u muzičkoj tradiciji posebno srpskog naroda na tlu Vojvodine. Program je ostvaren u sredu, 30. januara, a gosti starih ljudi – korisnika usluga u oba objekta Gerontološkog centra Sombor (na Prvomajskom bulevaru i na Apatinskom putu) bili su dvojica poslenika kulture iz Sivca, proslavljeni gajdaš Maksim Mudrinić i veoma daroviti glumac-amater Nikola Pejin, član Dramske sekcije „Velimir Veljo Santić“ u sivačkom Domu kulture, koji je ovom prilikom izveo nekoliko scenskih fragmenata iz svoje monodrame „Sanjo sam onomad“ rađene po tekstu Budimira Popadića, a u režiji Maksima Mudrinića.

Nastupu je prethodilo slovo o učesnicima programa koje je kazivao urednik i voditelj tribine „Susret u lepoj reči“ književnik David Kecman Dako. Posebno je istaknuta kulturna misija Maksima Madrinića kao čuvara kulturne baštine i čoveka koji je uspeo da reafirmiše gajde kao tracionalni muzički isntrument kojem je pretilo iščeznuće sa muuzičke scene.

Ne samo da je veoma cenjen kao izvođač narodnih pesama uz gajde, Maksim Mudrinić je nadaleko znan i kao ugledni graditelj gajdi, a osnivač je organizator gajdaškog etno-kampa koji se svake godine održava u Sivcu. Iz njegovog kampa tokom minulih nekoliko godina izašlo je preko pedeset mladih i dobro obučenih gajdaša, među njima i nekolimko iz Sombora, tako da za gajde više nema zebnje da će iščeznuti iz vojvođanskog melosa.

Ovaj muzičko-scenski rogram trajao je gotovo ceo sat i naiša je na veoma lep prijem. Pri kraju se uz Maksimove gajde i zapevalo i zaigralo, te se i na delu pokazalo da gajde imaju i lekovito, melemno dejstvo.

Finalni deo programa javne tribine „Susret u lepoj reči“, koji u svom zdanju na Prvomajskom bulevaru krajem svakog meseca priređuje Gerontoloki centar u Somboru, bio je u znaku ispraćaja stare i dočeka Nove 2019. godine. Manifestacija „Pretprazničko veče – između dva Božića“, održana je u subotu, 29. decembra, a ostvarena je u saradnji sa Hrvatskim kulturno-umetničkim društvom „Vladimir Nazor“, najstarijeg amaterskog udruženja u Somboru i okolini.

Korisci ove socijalne ustanove s pažnjom su propratili ovaj doista zanimljiv program mozaičnog karaktera sačinjen od spleta narodnih pesama i igara, sužeg fragmenta iz komedije „Matora dica“, prezentovanja humornog folklorno-scenskog igrokaza humornog karaktera „Saranjivanje begeša“. Nastupšali su članovi folklornog ansambla, pevačka skupine i Dramska ekcija Između pojedinih delova programa svoje pesme pisane ikavicom kazivao je Antun Tuna Kovač.

O istorijatu HKUD „Vladimir Nazor“, naslednikom Društva „Miroljub“, koje je osnovano 1936. godine, kao i o oblicima njegovog rada u vremenu sadašpnjem govorila je novinarka Zlata Vasiljević, sekretar Društva, koja se našla i u ulozi voditeljke Pretprazničke večeri. Domaći i urednikm Tribine bio je književnik David Kecman Dako.

U našem Domu penzionera živi više devedesetogodišnjaka nego ikad...

Imali smo posebno zadovoljstvo da troje slavljenika proslave 287 godina ukupno.

U ciklusu javnih tribina „Susret u lepoj reči“, koje jednom mesečno bivaju ostvarene u Domu penzionera somborskog Gerontološkog centra, u sredu, 31. oktobra ostvaren je veoma zanimljiv lirsko-muzički program pod nazivom „Pesmom da ti kažem“. U središtu pažnje bio je portret harmonikaša Strahinje Rašića, istaknutog poslenika tradicionalne muzičke lire, pesme i igara koje su od davnina.

Uz izvođenje mnogih starih narodnih pesama Strahinja je govorio o svom životu sa harmonikom, počev od ranih godina detinjstva, o aktivnosti najpre u kljajičevačkom Kulturno-umetničkom društvu „Đurđevak“, a potom i KUD „Ravangrad“ u Somboru, gde je nešto više od dve decenije bio angažovan u radu folkora, ali i kao korepetitor. Uz sve drugo po čemu je nadaleko znan kao interpretator narodnog muzičkog melosa, važno je istaći da je on osnivač Gradskog narodnog orkestra „Spomenar“ koji u Somboru deluje od 2009. godine.
Ostvarujući svoj autentični autoportret, Strahinja nije zaboravio ni slovo o svojim uzorima Radojki i Tinetu Živkoviću, kao i o svom učitelju Ljubiši Pajkoviću uz čiju pažnju je stekao i solidno muzičko obrazovanje, a što je, dakako, i ovom prilikom potvrđeno majstorskim izvođenjem mnogih kompozicija.

Interpretacijama starih narodnih pesama program je obogatila solistkinja Maja Međeši, takođe iz Sombora. Književnik David Kecman Dako, inače, urednik i voditelj tribine „Susret u lepoj reči“, tokom večeri je kazivao izbor pesama o ljubavi iz riznice srpske narodne lirike.

 

"Miholjdanski krajolik“ naziv je likovne kolonije koju u svom prostoru, u Domu penzionera na Prvomajskom bulevaru, organizuje Gerontološki centar Sombor. Po mnogo čemu jedinstvena stvaralačka manifestacija ustanovljena je sredinom oktobra 2017. godine kada je u njenom radu, po pozivu selektora i urednika Davida Kecmana Dake, inače, autora celog koncepta ovog umetničkog projekta, učestvovalo jedanaest slikarki mahom akademskog zvanja.

U drugom, trodnevnom sazivu „Miholjdanskog krajolika 2018“, koje je održano od 26. do 28. oktobra, učestvuje dvanaest slikarki: Kristina Benja, Mila Aleksić, Đurđica Mrkailo, Danijela Tasić Cvetković i Tatjana Armuš, umetnice iz Sombora, Sandra Janjatović i Kristina Palanjuk, iz Novog Sada, Ljiljana Nedeljkov, iz Bačke Palanke, Snežana Davidović, iz Kule Verica Čupić Jošić, iz Bačkog Jarka, Milijana Radovanović, iz Vrbasa, te Marija Lepojević Rakić, akademska slčikarka iz Čonolje koja danas živim i stvara u Švajcarskoj.

- Specifičnost ove likovne kolonije – ističe selektor David Kecman Dako- sadržana je najpre u tome što u njenom radu učestvuju samo žene, a potom što od svake učesnice u umetničkoj riznici somborskog Gerontološkog centra ostaje po dve dela, odnosno diptih kojim se predočava autorska likovna priča, a u njoj ono suštinsko u likvnom konceptu svake umetnice. Izrazit je njihov lični pečat, kolorit i posve originalno, u mnošto slikara veoma razaznatljivo likovno znakovlje, velika različitost u pogledu tematike i likovne poetike, a sve se to samo sobom zbira u zanimljivost i vrednost zbirke Gnjerontoškog ventra, organizatora i domaćina „Miholjdanskog krajolika“, kakve ne bi bilo bez radionice ovakvog koncepta.
Izložba od dvadeset i četiri likovna ostvarenja nastala o ovom sazivu „Miholjdanskog krajolika“ biće priđena najpre u Somboru, u Galeriji Kluba penzinera „Selenča“ na Prvomajskom bulevaru, a potom i u drugim vojvođanskim gradovima.

Oktobar je, tradicionalno, u znaku starih, a tim povodom somborski Gerontološki centar tokom mafestacije „Sunčana jesen života“ priređuje čitavu seriju zanimljivih događanja. Uz sadržajne književne i muzičke susrete, izložbe, likovne kolonije, posete institucijama kulture, događaju se i humanitarne akcije vredne pažnje.

Tako je ovih oktobarskih dana Biljana Klipa, sekretar Opštinske organizacije Crvenog krsta, direktoru GC „Sombor“ uručila donaciju od 150 higijenskih paketa. Humanost, dakle, potvrđena delom, a uz reč zahvalnosti na takvoj podršci starim osobama koje su smeštene u dva objekaa, na Prvomajskom buklevaru i na Apatinskom putu, istovremeno i nada da će se Crvenom krstu u Somboru u dobročinstvu priključiti i druge organizacije i pojedinci koji imaju mogućnosti za ostvarivanje ovakvih i srodnih poduhvata, preduzeća, udruženja i ustanove. I da svakodnevica starih osoba doista bude osunčana dobrotom.

Strana 1 od 28

O nama

Gerontološki centar "Sombor" je institucija od posebnog društvenog interesa, koja se bavi socijalnom zaštitom penzionera i svih starih lica.

Kako kažu podaci ahrivske građe, koreni ove institucije datiraju još iz prve polovine 18. veka...

Čitaj dalje

Usluge

Ugostiteljstvo i smeštaj "B" kategorije, za prolazne goste, su dodatne delatnosti ove Ustanove.

Smeštajni kapacitet čine ležajevi u jednokrevetnim, dvokrevetnim, trokrevetnim ili četvorokrevetnim sobama, te apartmanima...

Čitaj dalje

Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies) kako bismo poboljšali vaše korisničko iskustvo. More details…