U okviru manifestacije „Sunčana jesen života“, spontana družina Poetsko igralište ispunila je duše četrdesetak prisutnih penzionera u Gerontološkom centru.
Vođa i voditelj Poetskog igrališta, pesnik sa gitarom Milenko Popić, napomenuo je da su članovi ovog jedinstvenog društva prisutni u gradu od 1992, a najviše su nastupali u bolnici i među penzionerima. Ovo je ujedno i bio prvi nastup u Domu penzionera, koji je u prethodnom periodu izostao zbog epidemije kovida.
- Pesnici, muzičari i zaljubljenici u poeziju otkriće našei najtananije damare i osetiti kako nam stihovi i tonovi klize kroz telo, uznose dušu, i ostavljaju u njemu svetleći trag kad možemo da kažemo, Kostićevim rečima, da smo „Među javom i med snom” - rekao je Milenko Popić. Nastupili su Ružica Kljajić sa stihovima iz svoje knjige „Vratite decu u modu”, Željko Kanurić sa stihovima o Somboru, Rodna Popić stihovima Dobriše Cesarića i antologijskom pesmom dr Rajka Igića „Lepota prolazi mojom ulicom”.
Ovom prilikom, strukovna medicinska sestra Vesna Mihaljčić po prvi put je pročitala svoje pesma. Viktor Oršovai izveo je vestern melodije, Siniša Malešević odsvirao je na rezonator gitari Rosalie i Good Womans Love Majka Dovlinga i Albatros Pitera Grina. Milenko Popić otpevao je najprijemčiviju pesmu Đorđa Nešića „Prozor kroz koji Dunav teče” i svoju „Sombor je grad nedoraslih pučina”.
